Omega 3 i omega 6 u ishrani

UTICAJ ODNOSA Ω3 I Ω6 MASNIH KISELINA NA NORMALIZACIJU LIPIDNOG STATUSA

Omega-3 masne kiseline ulaze u sastav ćelijske membrane, gde učestvuju u pravilnom funkcionisanju ćelijskih receptora. Takođe, one su polazna sirovina” za sintezu hormona koji regulišu zgrušavanje krvi, kontraktilnost i relaksaciju zidova arterija, kao i inflamatorne procese u ljudskom telu. Omega-3 masne kiseline učestvuju i u procesima genske ekspresije, te deluju preventivno kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti i šlog, pomažu u kontroli lupusa, ekcema, reumatoidnog artritisa. Osim toga, neke studije su pokazale da omega-3 masne kiseline imaju protekivnu ulogu kada su u pitanju kancerogene bolesti.

Najvažnije omega-6 masne kiseline za organizam su linolna (LA), gama-linolenska (GLA) i dugolancana arahidonska kiselina (AA).  Rezultati velikog broja istraživanja ukazuju da bi omega-3/omega -6 masne kiseline mogle povoljno uticati na nivo lipida u krvi, krvni pritisak, da mogu imati imunomodulatorno i antiinflamatorno delovanje.Potrebe za ovim nutrientima su procenjivane od strane više nacionalnih i internacionalnih tela,  International Society for the Study of Fatty Acids and Lipids (ISFFAL) je 2004. godine preporučila da odrasle osobe unose 2% dnevne potrebne energije u vidu linolne kiseline kao jedine esencijalne omega-6 masne kiseline, dok bi za decu i 1% moglo biti dovoljno. Prema americkim podacima datim u Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids iz 2005. godine, odgovarajuci dnevni unos za linolnu kiselinu iznosi 17 g za muškarce i 12 g za žene (oko 5% dnevnog energetskog unosa). Kod unosa omega-6 masnih kiselina cesto se postavlja gornja granica poželjnog unosa i to na 10% dnevno potrebne energije. Razlozi su sledeci: uobicajenom ishranom baziranom na biljnim uljima uglavnom se unosi više od preporucenih kolicina; u vecim kolicinama omega-6 masne kiseline mogu delovati pro-oksidativno; vecim unosom narušava se odnos sa omega-3 masnim kiselinama.

Važnost uravnoteženog unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina

Nedostatak omega 3 masnih kiselina pozitivno korelira s pojavom više od 50 zdravstvenih poremećaja i bolesti uključujući tumore, bolest srca i krvotoka, dijabetes, moždani udar i artritis. Degenerativne bolesti «zapadnog» sveta rastu gotovo linearno s eliminacijom omega 3 uz povećan udeo omega 6 masnih kiselina u našoj ishrani.

Iako je glavnim krivcem za pojavu kardiovaskularnih bolesti proglašena zasićena masnoća, u praksi se utvrdilo da je preterani unos biljnih ulja (omega 6) takođe nosi rizike  po zdravlje.

Ako unosimo odgovarajuću vrstu masnoća u odgovarajućoj količini i ravnoteži, koristeći u pripremi odgovarajuće metode, oni postaju čuvari našeg zdravlja.

Gledajući u daleku istoriju uočavamo da su omega 3 i omega 6 masne kiseline u prehrani čoveka bile zastupljene u skoro podjednakoj proporciji. Omega 3 i 6 su dve od pedesetak poznatih esencijalnih nutrijenata, što znači da se ne mogu sintetisati u telu. Potrebe organizma se zadovoljavaju iz hrane, odnosno dodataka prehrani. Podjednak nivo obe vrste omega masnih kiselina je značajan jer one regulišu mnoštvometaboličkih funkcija preko prostaglandina i eikozanoida koje brojni autori nazivaju super-hormonima.  Takođe mnogi autori, kako evropski tako i američki,  usaglašeni su u stavu da mora postojati ravnoteža između „dobrih“ i „loših“ eikozanoida, kao i

između Ω3 i Ω6 masnih kiselina. Gotovo svaka biološka funkcija je na neki način povezana s pomenutom ravnotežom između Ω 3 i Ω 6 masnih kiselina. Omega 3 je u uskoj vezi s kontrolom upalnih procesa, zdravljem kardiovaskularnog sistema, nervnom regulacijom, alergijskim reakcijama, kontrolom imunog odgovora i uticaja hormona na metaboličke procese, kao i na kogniciju i raspoloženje.

Dijete koje su smanjivale udeo  omega 3 s jeftinijim izvorima omega 6 masnih kiselina uzrokovale su, na duge staze, hormonski disbalans i metaboličke poremećaje. Novo doba „low fat“ dijetnih režima promenilo je odnos Ω6 i Ω3 masnih kiselina, koji je kroz istoriju hiljadama godina pre industijalizacije bio blizak odnosu 3:1 do 1:1 na čak 15:1 do 20:1. Jasno je da ovako velika promena mora imati značajan uticaj na sve metaboličke procese a na nama je da pravilnim izborom namirnica ( prevashodno hladno ceđenih ulja) dođemo do pravilnog odnosa u našem režimu ishrane.

Dij